Migrena

Migrena je stanje koje karakterišu jake, ponavljajuće glavobolje  uključujući i druge simptome. Pre glavobolje mogu se javiti senzorne promene koje su poznate kao aura.Epizoda migrene razlikuje se od glavobolje koja nije povezana sa migrenom. Migrena se obično dešava u fazama i može trajati nekoliko dana. To može uticati na svakodnevni život osobe, uključujući njenu sposobnost za rad ‍ ili učenje. Postoji niz pokretača, težina, simptomi i učestalost. Neki ljudi imaju više epizoda svake nedelje, dok ih drugi imaju samo povremeno.

Migrena sa aurom

Aura je poremećaj čula u ranoj fazi epizode, može delovati kao upozorenje da se bliži migrenska glavobolja u vidu fotofobije.  Aura uključuje sledeće simptome:

  • Zbunjujuće misli
  •  Pojavljivanje čudnih, blistavih i trepćućih svetla, cik-cak linije svetlosti, slepe tačke ili prazne mrlje u vidu
  •  Osećaj poput igala u nogama i rukama
  •  Slabost u ramenima, vratu ili udovima
  •  Nemogućnost jasnog vida, kao da deo vidnog polja nestane, a zatim se ponovo pojavi
  •  Teškoće u govoru

Migrena bez aure se uglavnom javlja bez senzornih poremećaja pre  glavobolje.

Ostale vrste migrene:

  •  Hronična migrena, uključuje epizodu duže od 15 dana mesečno.
  •  Menstrualna migrena se dešava u periodu koji prati menstrualni ciklus.
  • Hemiplegična migrena uzrokuje privremenu slabost na jednoj strani tela.
  • Abdominalna migrena uključuje epizode migrene koje se povezuju sa nepravilnom funkcijom creva i stomaka, često sa mučninom ili povraćanjem. Uglavnom pogađa decu mlađu od 14 godina.
  • Vestibularna migrena koju karakteriše  jaka vrtoglavica.
  • Bazilarna migrena je retka vrsta i poznata je kao migrena sa aurom moždanog stabla i može uticati na neurološke funkcije, poput govora.

Svako ko ima migrenu treba da se konsultuje sa lekarom ili farmaceutom pre upotrebe lekova!

Simptomi

Osoba može da ima fizičke i senzorne simptome pre nego što epizoda migrene započne.

Simptomi migrene se javljaju u fazama:

  •  Pre glavobolje, simptomi mogu početi satima ili možda danima pre glavobolje. Tu spadaju fizički i senzorni simptomi, poput aure.
  •  Tokom glavobolje, uz blagu do jaku pulsirajuću bol, simptomi mogu uključivati mučninu, povraćanje i nazalnu kongestiju. Umor i razdražljivost mogu trajati još 2 dana, a taj period se ponekad naziva „mamurluk migrene”.

Ostale  karakteristike  migrene su:

  •  bolovi u glavi koji se pogoršavaju tokom fizičke aktivnosti ili naprezanja
  • nemogućnost obavljanja redovnih aktivnosti zbog bolova
  • povećana osetljivost na svetlost i zvuk koji nestaju ležanjem u tihoj i  zamračenoj sobi
  • bol na jednoj strani

Ostali simptomi mogu da uključuju: znojenje, promenu telesne temperature, mučninu i dijareju. Epizoda migrene razlikuje se od osobe do osobe, iskustvo je različito i oni mogu imati različite uzroke. Vođenje dnevnika simptoma može pomoći osobi i njenom lekaru da identifikuju epizodu migrene. Čuvajte dnevnik najmanje 8 nedelja i zabeležite sledeće:

  • vreme kada simptomi počinju, mogući okidači, poput stresa ili menstruacije
  • koliko traju simptomi
  • pokazatelje migrene, kao što je aura
  •  lekove koji su dali efekte i one koji nisu dali efekte

Uzroci i pokretači migrene mogu da budu sledeći: stres, problemi sa tiroidnom žlezdom, nezdrava ishrana, toksičnost organizma, uticaj zagađenosti vazduha, loša cirkulacija, genetske osobine takođe mogu igrati ulogu, jer je porodična istorija migrene uobičajeni faktor rizika.

Pokretači migrene variraju, ali uključuju:

  • hormonalne promene, na primer, u vreme menstruacije.
  • emocionalni pokretači, kao što su stres, depresija, anksioznost i uzbuđenje.
  • dijetalni faktori, uključujući alkohol, kofein, čokoladu, sir, agrume i hranu koja sadrži aditiv tiramin.
  • lekovi, kao što antidepresivi, sedativi, hipnotici, anksiolitici, hormonska terapija i neke kontracepcijske pilule.
  • faktori okruženja uključuju: trepereće ekrane, jake mirise,  pasivni dim, glasne zvukove, zagušljive prostorije, promene temperature i jaka svetla.

Neki drugi mogući pokretači uključuju: umor, nedostatak sna, napetost u vratu i ramenima, loše držanje tela, fizičko prenaprezanje, nizak nivo šećera u krvi, neredovni obroci, dehidratacija.

Faktori rizika

Svako može razviti migrenu, ali je češća kod ljudi koji imaju  sledeće udružene bolesti: depresija, bipolarni poremećaj,fibromialgija, sindrom razdražljivih creva, poremećaj spavanja, opsesivno kompulzivni poremećaj, anksioznost.

Dijagnoza

Dijagnoza se određuje na osnovu kriterijuma „5, 4, 3, 2, 1“ za dijagnozu migrene bez aure. Ova serija brojeva označava: pet ili više napada, svaki u trajanju od 4 sata do 3 dana.

⚡Glavobolja koja ima najmanje dva od sledećih simptoma: bol na jednoj strani, pulsirajuća bol, izazivanje umereno jakog bola pogoršanog aktivnošću.

⚡Glavobolja sa najmanje jedan dodatni simptom, kao što su: mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlost, osetljivost na zvuk.

Lekar može preporučiti snimanje ili druge testove kako bi se isključili drugi uzroci simptoma, poput tumora.

Osoba treba da se obrati lekaru ako ima: pogoršanje ili neuobičajeni simptomi migrene, teške udružene simptome, neobično jaka glavobolja, poremećaj vida, gubitak osećaja u rukama, nogama, poteškoće u govoru…To može ukazivati na neko drugo stanje, poput moždanog udara.

Lečenje

Lekovi mogu lečiti simptome kada se pojave, ali ne mogu izlečiti migrenu. Ljudi mogu preduzeti korake da smanje učestalost i težinu epizoda. Uzimanje lekova čim simptomi počnu mogu sprečiti da simptomi postanu ozbiljni. Važno je ne uzimati previše lekove, jer to može prouzrokovati povratnu glavobolju. Lekar ili farmaceut  mogu pomoći osobi da utvrdi koliko je svaki lek bezbedan i efikasan.

Prirodo lečenje migrene

Neki kućni lekovi mogu pomoći u ublažavanju simptoma migrene, na primer: hladne obloge, boravak u tihoj, mračnoj sobi, spavanje.

Sledeći dodaci mogu pomoći u prevenciji migrene: magnezijum, vitamin D, vitamini B2, B6, koenzim Q10, melatonin.

Druge metode osim lekova  mogu da uključuju akupunkturu i vežbe za vrat ili fizikalnu terapiju. Pre nego što upotrebite bilo šta od toga, posavetuje se sa lekarom ili farmaceutom. Migrena može da ima značajan uticaj na svakodnevni život, otežavajući rad ili obavljanje redovnih aktivnosti. Identifikovanje okidača često može pomoći u smanjenju učestalosti ili ozbiljnosti epizoda, iako ih nije uvek moguće sprečiti. Lekovi i drugi tretmani mogu pomoći u upravljanju migrenom i njenim simptomima.

Ishrana i migrena
Mogući pokretači migrene mogu biti sledeći:
🔸Aspartam (veštački zaslađivač, nalazi se u žvakama, sokovima)
🔸Kofein (kofein može pomoći u zaustavljanju migrene kada započne, ali ako ne pijete istu količinu svaki dan, povlačenje kofeina može pokrenuti migrenu.)
🔸Čokolada
🔸Kultivisani mlečni proizvodi, poput jogurta
🔸Pasulj
🔸Orašasti plodovi i maslaci od oraha
🔸Nitrati i nitriti, koji se nalaze u prerađenom mesu kao što su slanina i naresci, suhomesnati proizvodi.
🔸Sulfiti, koji se nalaze u vinu
🔸Tiramin, koji se nalazi u starim sirevima, mesu i fermentisanim pićima.
Nažalost, nema čarobne hrane koja bi sprečila migrenu. Održavanje nivo šećera u krvi tokom dana može biti važno, da biste to uspeli, sledite sledeće savete:
🔸Jedite male, česte obroke.
🔸Izaberite cela zrna umesto prerađenih zrna (na primer, hleb od celokupne pšenice u poređenju sa belim hlebom)
🔸Jedite nemasne proteine pri svakom obroku, poput piletine, ćuretine.
🔸Održavajte hidrataciju, pijte 2-3L vode dnevno.
🔸Jedite što više svežeg  voća i povrća
Možda ćete primetite da se migrenske glavobolje dešavaju nakon unosa određene vrste hrane. Zato je važno, da vodite dnevnik ishrane i glavobolje, možda će potrajati par nedelja, ali će biti od velike pimoći.
Pišite ukoliko imate problem sa migrenom, ukoliko vam migrena ne odgovara na terapiju koju koristite, tu smo da vas posavetujemo.
Vaš Infinity Health!